Roman Zajedno sami Marka Šelića na poseban način, duhovito ispričanom pričom, obnavlja prastaru misao da čovek, bio kralj ili prosjak, do istine o sopstvenom životu dolazi na međi svetova, u času prelaska na onu stranu. Pa se tako, jednog dana, i Radoje Bakrač, mali čovek a „glavni junak” romana, koji se za života nije pitao ni o kakvom smislu, niti da li banalna svakodnevica obećava istu takvu večnost, obreo pred vratima samosaznanja. Marko Šelić nam svoju verziju povesti o Raju i Paklu pripoveda nepretenciozno, maštovito, i upravo stoga njegova groteska, njegova iščašena, crnohumorna vizuelizacija pejzaža onostranosti, tragom srodnih pokušaja, deluje uverljivo.