Roman o instant duhovnom sazrevanju, surovo ubrzanom kursu spoznaje, koju savremeni život diktira ili provocira. Gotovo savršen roman, nemoguće je dodati mu ili oduzeti ma i jednu jedinu reč. Uspešno se nosi sa naslovom koji je preuzet iz prelepe, istinite, teskobne rečenice F. Skota Ficdžeralda - U pravoj mračnoj noći duše uvek je tri sata ujutru. Karofiljo uspeva da bude na visini citata i njegovog autora. Ovo je priča o ocu i sinu koji se prepoznaju i upoznaju u okolnostima koje predstavljaju simbolički i doslovan ispit izdržljivosti. Moravši da ostanu budni 48 sati, bez Antoniovih lekova za epilepsiju, ali uz lekove koji sprečavaju san, oni otpočinju čaroliju međusobnog otkrivanja: otac priča sve o svojoj mladosti, pa čak i o svom prvom seksualnom iskustvu sa prostitutkom. Marsej je prelep, odlaze na plažu, sunčaju se, ne spavaju. Uveče obilaze džez klubove i lokalne bistroe, kako bi izdržali bez sna... Tri sata ujutru najlepši je roman Đanrika Karofilja. Kratak i koncentrisan, uzbudljiv, precizan i filmski zgnusnut.