Izučavanje drevnih tibetskih knjiga (konkretno „Čžud-ši" - u Srbiji je izdata pod nazivom Tajne tibetske medicine ) pobudilo me je da napišem ovu knjigu. Materijal se u početku izlaže veoma kratko i namenjen je za oštroumne (inteligentne) ljude. Uz to, to mi omogućava da izdvojim ono što je glavno i da ne zbunim čitaoca u narednom izlaganju teme. Suština date knjige sastoji se u tome, da su osnovi čovečjeg zdravlja duhovnost, psiha i fiziologija. Svaka od tih komponenti zahteva specifičan pristup rešavanju nastalih problema. Duhovnost je pridržavanje moralnih zakona. Zdravlje psihe može se održavati ukoliko se ovlada znanjima o oblicima i radu svesti. Radi održavanja zdravlja fizičkog tela treba poznavati osnove fiziologije čoveka, uzimati u obzir i uvažavati njene zakone. Harmonična kombinacija svih komponenti omogućava čoveku da se oslobodi bolesti i da duže vremena sačuva svoje zdravlje. Knjiga daje neophodna znanja o duhovnosti i radu na njenom usavršavanju, psihologiji i njenim problemima, fiziologiji i njenim osobenostima. Svestran rad nad sobom nemoguć je, ukoliko se ne pridržavate osnovnih zakona zdravlja. Oni se sastoje u sledećem: - Čovek živi u Ogromnom živom organizmu, kojeg mi nazivamo Bogom. Čovek prihvata (shvata) Boga kao prostor koji ga okružuje (Zemlja, biljke, životinje, ljudi, kosmos). Sudbina i zdravlje čoveka zavise od toga, kakav uticaj on ispoljava na taj Organizam. Da bi pravilno sadejstvovali s okolnim prostorom, treba da se pridržavate religioznih normi. Na taj nivo življenja uzdiže se sudbina i karma svakog pojedinačnog čoveka. Iz toga proističe prvi i glavni zakon života i ozdravljenja: pravilno sadejstvovati s Bogom posredstvom religioznih i moralnih zakona. - Drugi zakon ozdravljenja glasi: kontroliši svoje vlastite misli, emocije i želje; nauči se da razlikuješ, gde si stvaran, a gde lažan. Jedna od najvažnijih komponenti ozdravljenja je usavršavanje svesti. Misli, emocije, želje stalno uvlače čoveka u jedne ili druge avanture, iskušenja, postupke. I loše je, ukoliko čovek ne može da razlikuje sebe, stvarnog, od misaonog, emocionalnog ili senzibilnog procesa, koji se u datom trenutku odvija u njegovoj svesti. Najprostiji primer: iskušenje da nešto ukusno pojede. Potčinjavanjem ukusu, čovek jede bez ograničenja. Stalno prejedanje izaziva gojaznost. Potčinjavanjem emociji gneva, čovek podiže ruku, a potčinivši se osećaju sladostrašća - ispoljava nasilje. Rezultat je, da je sve što je urađeno na planu ozdravljenja precrtano neznanjem (neumešnošću) da radite sa vlastitim umom. - Svest, ili spoljašnje manifestacije čovečjeg života, su primarna tvorevina i rukovodi građenjem i funkcijama fizičkog tela. U vezi s tim važno je znati, kako su formirane i kako deluju spoljašnje manifestacije života. Građa i funkcija spoljašnjih manifestacija života objašnjavaju pojave, koje se javljaju u fizičkom telu, i uzroke nastajanja raznih oboljenja. Iz saznanja o spoljašnjim manifestacijama života proističu i saznanja o individualnoj konstituciji čoveka, njegovim fiziološkim i psihičkim osobinama. Ukoliko to ne radite, do ći će do prevremenog starenja organizma. Pri tačnom pridržavanju tih zakona možete steći željeno zdravlje i sreću. Genadij Petrovič Malahov