Posle čitavog života druženja sa mačkama, u čoveku ostaje talog tuge, potpuno različite od tuge za preminulim ljudima, sačinjene iz bola zbog bespomoćnosti tih životinja i osećaja krivice.Sentimentalnost od Doris Lesing ne treba očekivati. Njeni memoari su sumorni, puni nasilnih dela i često otrežnjujući. Praćeni vernim saosećanjem sa mačkama i njihovom sudbinom. U prvom delu knjige, ona opisuje svoje detinjstvo na afričkoj farmi i kako je njen otac često na brutalan način rešavao problem preteranog razmnožavanja mačaka. Od malih nogu upoznata sa suvorošću njihovog života, Doris Lesing je čitav život gajila duboko ushićenje mačkama kao svojim sapatnicima. U ovoj knjizi, ona se priseća života (i neizbežnih patnji) različitih mačaka, kako divljih, tako i onih koje su joj bili ljubimci. Kroz njeno uverljivo pripovedanje neizbežno provejava metafizička tama.