Nova knjiga Maje Solar predstavlja prvorazredni poetski događaj, iskorak kako u odnosu na autorkin dosadašnji opus, tako i u odnosu na srpsku književnost. Sasvim je moguće da ni nemamo ime za ono što je Solar napisala, budući da se njeno delo nepokolebljivo opire svim kalupima i žanrovskim određenjima. Kontrapunkt poezije i proze pokazuje retku kombinaciju smelosti, umetničkog integriteta i lirske delikatnosti. Uspevajući da bude i tiha i bučna, poetična i politična, čulna i intelektualna, knjiga Maje Solar ujedno je i živopisna studija nesanice i karneval identiteta u kome su nespokoji upareni sa radostima. Fluidnost je sveprožimajuća, kako sa strane sadržine i forme, tako i u odnosu na jezik, jer stvaranje ovog dela predstavlja i jedan sasvim ličan poduhvat – pokušaj pronalaženja, odnosno, vraćanja sopstvenog jezika. Susret ekavice i ijekavice ne tiče se samo istraživanja izražajnih mogućnosti, već ima duboko identitetsko uporište, koje i obavezuje i oslobađa. Briga za jezik u kontekstu fizičke i duhovne insomnije poseduje i svojevrsnu erotičnost, koja je jedna od ključnih odlika ove zbirke.